Autor gresi, ima kosovski slucaj za Kataloniju itekako znacaja, ne moze da nema!
Nesto se pitam, da nije ustvari sa Kosovom Pandorina kutija namerno otvorena, pri cemu je glavni cilj ustvari bila Evropa?
Preporuke:
15
10
2
subota, 28 oktobar 2017 14:10
.
Katalonija je zaista uporediva sa Republikom Srpskom izuzev u ekonomskom razvoju.
U principu sve je tako slicno na jednoj strani drzavni integritet i cjelovitost teritorije a na drugoj pravo naroda na samoopredjeljenje u kojoj i kakvoj CE drzavi zivjeti.
Preporuke:
10
10
3
subota, 28 oktobar 2017 14:41
Pravnik
AUTOR NAVEDE: "Uporedno pravo poznaje jedini primer uspostavljenog državnog uređenja suprotan hijerarhiji pravnih akata zasnovan Ustavom SFRJ iz 1974. godine".
Pravnik sam ali navedenu autorovu opservaciju nisam razumeo, pa može li neko pojasniti "šta je pisac nameravao da kaže"?
Preporuke:
16
5
4
subota, 28 oktobar 2017 14:52
Milojica
Dušan Kovačev:
Statut Katalonije je čak ukinuo obavezu poznavanja i korišćenja španskog jezika (polovina Katalonaca primarno govori španski jezik), a zapošljavanje u upravi i sudstvu Katalonije je potom uslovljeno znanjem katalonskog jezika. Takve diskriminatorne odredbe su odraz duha umišljenosti dela Katalonaca o svojoj „visokoj kulturi“. Značajan deo Katalonaca nadahnjuje se taštinom o katalonskom prestižu, ugledu i statusu koji su iznad španskog. Umišljeni stav takvih se naročito razvio na jezičkoj različitosti[11].
Ne razumem zašto autor ovako percipira volju jednog naroda da sačuva svoj jezik? Autor ili ne poznaje činjenicu ili je zaboravlja ili namerno neće da navede da su Katalonci bili oduvek, unazad stotina godina "zaseban politički entitet", imali su svoju republiku prije svih u Evropi, čak i do vremena "terora fađšiste" Franka, koji ih je nasiljem i ubistvima predstavnika Katalonije "utopio" u Španiju.
Preporuke:
15
12
5
subota, 28 oktobar 2017 14:57
Bya-Bya
Može autor da filozofira koliko hoće, Španija je nastala unijom Kastilje i Aragona, slično su u državu uključene i Galicija i Navara, dok je Andaluzija posledica krstaškog pohoda. Pokušavali su u par navrata da osvoje i Portugaliju.
Kastiljanci su koristili istina u celom tom periodu jugoslovensku politiku kolonizacije, tako su menjali sastav stanovništva u Andaluziji, delu Aragona(Valensija), a ima i dosta kolonista u samoj Kataloniji(i zbog toga procenat podrške nezavisnosti nikad nije mogao biti 99%).
Tako da je pre poređenje Srbija=Katalonija. I Srbija kroz ceo 20.v žrtva kolonizacija iz BiH,CG,HR,AL, koje su menjale sastav stanovništva(na gore po domaće).I kao što je nama problem KiM, tako je iz ugla Aragonaca/Katalonaca, problem sa Valensijom, Balearima, Rosilonom(u FR)...
I Franko je kao i Tito bio klerikalni diktator, tako da ne mešate Srbiju sa Španijom.
Preporuke:
13
12
6
subota, 28 oktobar 2017 15:31
Pravo na samoopredjeljenje Republike Srpske i Katalonije, paralele?
Autor je i suviše oštar i vidno neprijateljski nastrojeni prema Kataloncima, valjda što nedvosmisleno sam povlači "paralelu Katalonija-Vojvodina", a ima ona narodna "da u strahu su velike oči". Jedino me zanima kako da autor ne vidi "paralelu" Katalonija-Republika Srpska" i zaista me zanima da li bi bio "toliko oštar i protivan", da je umjesto Vojvodine uzeo za paralelu Republiku Srpsku, kojoj svojim opservacijama protiv Katalonskog prava na samoopredjeljenja naroda "ubija" svaku nadu na samoopredjeljenje i nezavisnost.
Preporuke:
13
10
7
subota, 28 oktobar 2017 15:39
mala primedba
Katalonija ne može da se poredi sa Vojvodinom, jer u Vojvodini autonomaši ligaši imaju ispod 7% a u Kataloniji separatističke stranke imaju preko 60%. E sad, zašto se jednoj toliko minornoj stranci kao što je LSV daje tolika medijska pažnja i zašto je Čanak u Beogradu i za vreme Tadića i danas tretiran kao da ima bar 50% na pokrajinskim izborima je potpuno druga i veoma kompleksna tema.
Preporuke:
23
5
8
subota, 28 oktobar 2017 16:03
Konstantin
Autoru svaka čast za tekst. Ja ne znam šta se dešava sa nama Srbima... Kao da sve ovo što se Španiji dešava nismo doživeli i sami najpre sa Slovenijom, Hrvatskom pa naposletku sa Kosovom... Ne mogu da verujem da podržavamo secesioniste koji u ovom trenutku pokušavaju da razbiju Španiju, jednu od malobrojnih saveznica koju danas ima Srbija i povrh svega državu koja nije priznala nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova... Razumem to što neko podržava secesiju Škotske i razbijanje V.Britanije, zemlje koja nam je toliko toga lošeg učinila poslednjih decenija, ali zaista, ne mogu da shvatim da toliko vatreno podržavamo izdvajanje Katalonije... Jednom rečju, SRAMOTA ! Zaista, počinjem da se pitam da li su upravo oni koji tvrde da smo narod "kratke pameti", kome nedostaje elementarna politička mudrost...
Preporuke:
11
11
9
subota, 28 oktobar 2017 18:27
Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Konstantin zaboravili ste jednog Španca Havijera Solanu koji je "dobro zasolio Srbiju" bombama 1999 godine u zločinačkoj NATO agresiji na Srbiju.
Još nešto nema imunih od separatizma.Pročitaj Ustav Republike Srbije iz 1990 godine, po tom Ustavu Republika Srbija ne samo da nije "socijalistička" već je i nezavisna i suverena u odnosu na SFR Jugoslaviju.Istina je da su Slovenija Hrvatska i BiH a nekako u to vrijeme 1991 godine Kosovo (Albanci) referendumima glasali za nezavisnost od SFR Jugoslavije a to Republika Srbija nije,ali Ustav iz 1990 je "rekao svoje".Takođe separatizam je imao i svoje lice u vidu srpskih autonomnih oblasti tokom ratova u Hrvatskoj (RSK) i Bosni i Hercegovini (RS).Sve je to seperatizam ili neko bi rekao pravo naroda na samoopredjeljenje.
Preporuke:
15
6
10
subota, 28 oktobar 2017 18:42
sizif
Potpuno neprimereno poređenje Titove Vojvodine i Katalonije, bez obzira na sve ostalo, praktično je u funkciji građenja vojvođanske nacije.
Preporuke:
10
5
11
subota, 28 oktobar 2017 18:57
Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
U Evropi bujaju pokreti koji traže veću autonomiju i(li) odcjepljenje od države, spominje se i jedna hrvatska regija
Slučaj Katalonije otvorio je i pitanje u kojim bi se još europskim zemljama možda mogla dogoditi slična situacija, odnosno u kojima postoji težnja za većom autonomijom ili pak odcjepljenjem.
Guardian je analizirao u kojim bi se još europskim zemljama mogla ponoviti Katalonija odnosno gdje postoji težnja za osamostaljenjem ili pak većom autonomijom.
Kad je riječ o istočnoj Europi, prva na popisu je - Istra. Kaže, ima 208 tisuća stanovnika, odnosno 4,9 posto od ukupnog stanovništva Hrvatske.Stranka IDS želi autonomiju i decentralizaciju u cijeloj zemlji, osobito u Istri, regiji koja se proteže do Slovenije, a čije granice nisu bile jasno definirane od raspada bivše Jugoslavije 1991. godine."
Preporuke:
11
2
12
subota, 28 oktobar 2017 19:50
Zvonimir Bgd
Uporedno pravo poznaje jedini primer uspostavljenog državnog uređenja suprotan hijerarhiji pravnih akata zasnovan Ustavom SFRJ iz 1974. godine.
Recenica je dvosmislena, nejasna.
Ako znaci ono kako sam je ja procitao, onda se moze kritikovati. Naime, sam Ustav SFRJ iz 1974. je deo korpusa pravnih akata te bivse drzave. On je, i po definiciji u svom tekstu, a i po upotrebnoj snazi i pozitivnim propisima, bio - najvisi pravni akt SFRJ.
Hijerarhija pravnih akata u SFRJ postojala je, a to se vidi, izmedju ostalog, i po tome sto ustavi federalnih jedinica (socijalistickih republika) nisu smeli biti u suprotnosti sa saveznim ustavom SFRJ.
Dakle, drzavno uredjenje nije bilo "suprotno" hijerarhiji pravnih akata po uporednom pravu.
U ostalom delu teksta nisam uocio nedoslednost, cak ga smatram strucnim i argumentovanim.
Preporuke:
9
3
13
subota, 28 oktobar 2017 19:54
Autor
Državno uređenje Španije je složeno, a nedostaju vam predznanja. Objasnio sam zašto slučaj Kosmeta nema značaj nikakvog presedana u međunarodnom pravu, jer je separatizam na Kosmetu faktičko, a ne pravno stanje. Srpska je entitet, a Katalonija je autonomna pokrajina. Entitet je više od federalne jedinice. Poređenje Srpske sa Katalonijom koja je autonomija vodi poricanju prava Srpske na samostalnost. Šklotska je više od federalne jedinice, ona je krunovina u stastavu V. Britanije. O suprotnosti hijerarhiji pravnih akata u SFRJ pogledajte Ustavno pravao A. Fire nakon 1974. g. U savremenoj Španiji je upotreba Katalonskog jezika bila slobodna, a nakon izmena statuta Katalonije je španski jezik diskriminisan. Unijom Kastilje i Aragona nije nastala Španija, već Katolička kraljevina. Sva ostala negativna tumačenja su netačna. Kataloniju ne poredim sa Vojvodinom, postoje samo sličnosti u procesu razvoja autonomaških političkih akcija i akata ka separatizmu.
Preporuke:
13
8
14
subota, 28 oktobar 2017 20:07
Zvonimir Bgd
Sada vidim da je i kolega komentator "Pravnik" napisao zapazanje slicno mom i drago mi je sto nisam usamljen po tom pitanju.
Saglasan sam sa komentarom Konstantina, jer odrazava smisao za politicku mudrost koja se tice ovog i sadasnjeg trenutka.
Autorovo poredjenje separatisticke geneze katalonskih vlasti sa slicnom u nasoj severnoj pokrajini ima osnova. S tim sto se radi o 2 razlicite vrste autonomije, sto i autor svakako dobro zna. Ali, s obzirom da su u oba slucaja secesionizmi nelegalni i nemaju osnova u ustavu i zakonu, poredjenje je u tom domenu na mestu.
Polozaj Republike Srpske u BiH ne moze se porediti sa pomenutim autonomijama. BiH zapravo nema (savezni) ustav, tj. to je nedovrseni provizorijum nastao kao labava drzavnost definisana Dejtonskim sporazumom, a kao nametnuti kompromis 3 naroda u 2 tzv."entiteta". TO je pravi primer necega cega nigde u svetu nema u takvom obliku. Tu je svaka mogucnost otvorena...
Preporuke:
14
0
15
subota, 28 oktobar 2017 20:39
el srbinjo i šire
sumnjam da puČdemon nema podršku spolja i da je krenuo "grlom u jagode". druga je stvar da li će ga taj neko iskoristiti za svoje interese, a potom pustiti niz vodu.
Preporuke:
10
0
16
subota, 28 oktobar 2017 20:42
.
Autor
Srpska je entitet, a Katalonija je autonomna pokrajina. Entitet je više od federalne jedinice. Poređenje Srpske sa Katalonijom koja je autonomija vodi poricanju prava Srpske na samostalnost.
Katalonija i Republika Srpska su itekako uporedive po onome šta imaju u svojoj nadležnosti, ma kako se koji politićki entitet nazivao, pokrajina, regija, entitet, republika ilikako već, jer obje imaju isti ili gotovo identičan stepen političke autonomije, svoju pokrajinsku/entitetsku policiju, obje imaju pravo naroda na samoopredjeljenje koje se osporava kako od većine "međunarodnih" činilaca / faktora, tako i unutar države / ili državne zajednice (kako koje kome draže ili se čini bliže) i obje za svoju nezavisnost očigledno će morati uložiti dosta napora a nisu isključene ni vojne opcije u samoodbrani kao odgovor na referendumsku volju naroda na nezavisnost i samoopredjeljenje. Pozcija Republike Srpske i Katalonije ima itekako svoje sličnosti.
Preporuke:
4
8
17
subota, 28 oktobar 2017 20:54
Republika Srpska i Katalonija, paralele?
Autor
D Poređenje Srpske sa Katalonijom koja je autonomija vodi poricanju prava Srpske na samostalnost.
Ne "trpajte mi" nešto što nisam napisao, po načelu prava naroda na samoopredjeljenje Republika Srpska i srpski narod imaju pravo na samostalnost, nezavisnost i odluku u kojoj i kakvoj državi žele da žive, pa i da se udruže sa Republikom Srbijom, ali činjenice su takve da to pravo ne osporavam ja, niti ga ja zabranjujem već ga "osporava" iskustvo rata od 1992 do 1995.godine, a ne treba zaboraviti da se i u ratu Republika Srpska borila za svoju samostalnosti i ujedinjenje sa Srbijom a ne za "Dejtonsku Bosnu i Hercegovinu", osporava joj velika većina "međunarodnog faktora" i ono što neko "tumači" kao pravo države Bosne i Hercegovine na cjelovitost i teritorijalni integritet i zašto navodi da će braniti i silom, baš kao što se isto može očekivati i od centralne vlasti Španije da učini u odbrani svoje teritorije,.
Preporuke:
3
9
18
subota, 28 oktobar 2017 21:02
Pravo na samoopredjeljenje Republike Srpske i Katalonije, paralele?
Najsrećniji bi bio da Republika Srpska, BiH, Republika Srbija i Crna Gora budu jedna država, ne savez država, već jedna jedinstvena unitarna država, sa glavnim gradom Beogradom, to je autoru "moje poricanje prava" koje mi inputirate.
Preporuke:
4
12
19
subota, 28 oktobar 2017 21:16
Zvonimir Bgd
@ Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Veoma me cudi da ovakav komentar dobija vise pozitivnih ocena.
Član 135.
Prava i dužnosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ima po ovom Ustavu, a koji se prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivaće se u skladu sa saveznim ustavom.
Kad se aktima organa federacije ili aktima organa druge republike, protivno pravima i dužnostima koje ona ima po Ustavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, narušava ravnopravnost Republike Srbije ili se na drugi način ugrožavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbeđena kompenzacija, republički organi donose akte radi zaštite interesa Republike Srbije.
U cemu je ovde Srbija " nezavisna i suverena u odnosu na SFRJ"?
Pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u secesionistickim republikama nije 'separatizam', nego legitiman akt ocuvanja drzavnosti u uslovima razbijanja Jugoslavije.
Preporuke:
12
3
20
subota, 28 oktobar 2017 21:38
Zvonimir Bgd
@ Autor
O suprotnosti hijerarhiji pravnih akata u SFRJ pogledajte Ustavno pravao A. Fire nakon 1974. g.
Ovde kao da se opet otela omaskom napisana nejasna recenica ("O suprotnosti hijerarhiji ..."?).
Nisam strucnjak za ustavno pravo, pa cu nacelno biti spreman da prihvatim Vase stavove.
Kao nestrucnjaku dozvolite mi da primetim kako u udzbeniku za Ustavno pravo prof.Jovana Djordjevica, kao i u nekim radovima profesora Miodraga Jovicica, pa i Pavla Nikolica, nisam pronasao nesto sto bi podupiralo tezu "O suprotnosti hijerarhiji pravnih akata u SFRJ". Naprotiv, govori se o sistemu zastite ustavnosti i zakonitosti koji polazi od hijerarhijske vaznosti pojedinih pravnih akata. Inace, poznato mi je da je postojala nedorecenost po pitanju sankcionisanja povreda ustavnosti.
Mozda nisam dobro tumacio.
Ipak, priznajem da nisam citao tekstove Aleksandra Fire iako znam da je bio jedan od najcenjenijih strucnjaka, potom i sudija Ustavnog suda Jugoslavije.
Preporuke:
6
0
21
subota, 28 oktobar 2017 22:34
Separatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Zvonimir Bgd
@ Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:
a) suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i
odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama; TO je po Ustavu SFR Jugosalvije bilo isključiva nadležnost SFR JUgoslavije.
Član 1.
Republika Srbija je demokratska država...
Ustav SFR Jugoslavije nije navodio pojam država za savezne republike.
Član 5.
Republika Srbija ima grb, zastavu i himnu. Himna je po Ustavu SFR Jugoslavije bila jedna jedinstvena SFR Jugoslavije a savezne republike nisu imale druge himne utvrđene u svojim ustavima.
Član 50.
Jamči se pravo azila stranom državljaninu i licu bez državljanstva. To je bilo u isključivoj nadležnosti SFR Jugoslavije kao države.
Član. 51.
Odbrana Republike Srbije je pravo i dužnost svakog građanina. Odbrana je bila u isključivoj nadležnosti SFR Jugoslavije.
Preporuke:
3
9
22
subota, 28 oktobar 2017 22:38
Pravo na samoopredjeljenje ili seperatizam
Pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u secesionistickim republikama nije 'separatizam', nego legitiman akt ocuvanja drzavnosti u uslovima razbijanja Jugoslavije.
Naravno, pravo na samoopredjeljenje ali neko je to nazivao i kao seperatizam, ja samo navodim "dvije strane medalje", srpsku stranu kao pravo na samoopredjeljenje naroda a drug su to nazivali seperatizmom.Upravo kao i u Kataloniji što neko misli ko Srbi a neko ko oni drugi neSrbi.
Preporuke:
3
5
23
subota, 28 oktobar 2017 22:52
Odgovor Pravniku i Zvonimiru
„Uporedno pravo poznaje jedini primer uspostavljenog državnog uređenja suprotan hijerarhiji pravnih akata zasnovan Ustavom SFRJ iz 1974. godine.“ Slažem se da je ovo „nerazumljivo“, „dvosmisleno i nejasno“, ali je tekst o katalonskom separatizmu ograničen temom državnog uređenja Španije, vremenom i zadatom dužinom teksta. Međutim, kako nerazum smisleno izložiti, bez dvosmislenosti i jasno? Evo o čemu se radi: Ustavom SFRJ 1974. g. je radi samoupravnog socijalističkog (u biti anarhističkog) društvenog uređenja hijerarhija pravnih akata učinjena sporednom. A. Fira je u udžbeniku Ustavno pravo 1979. g. to sugerisao u poglavljima Princip ustavnosti u SFRJ i Princip zakonitosti u SFRJ (str. 308-323). On načelo hijerarhije pravnih akata kritikuje razbivši ga na dva „principa“, pa nazvavši ga frazom „formalno-logički konsekventnim dogmatsko-normativističkim teorijskim razmatranjima“, „tvrdo postavljenom Stufentheorie“ , pa potom načelo naziva „pravno prevaziđenom“ teorijom.
Preporuke:
7
3
24
subota, 28 oktobar 2017 22:53
Odgovor Pravniku i Zvonimiru
Čak u jedan mah Fira tvrdi da je „nemoguće govoriti o suprematiji saveznog zakona u odnosu na republičke i pokrajinske zakone“. To je direktno suprotstavljanje hijerarhiji pravnih akata. Međutim, čak ni Fira nije smeo sasvim da iskaže šta se htelo reformom Ustava SFRJ i uvođenjem Zakona o udruženom radu. Po osnovu ZUR-a, izgrađen je komplikovani sistem društveno-političkih akata zasnovan na društvenim dogovorima, samoupravnim sporazumima i drugim samoupravnim opštim aktima, čiji su ovlašćeni donosioci sociološke grupe korporativno utelovljene u „organe i organizacije“, da bi formiranjem društveno-ekonomskih odnosa legitimno konkurisali formalno-pravnom poretku. Snaga pravnih akata se time često pokazivala supsidejernom u odnosu na akte samoupravljanja koji su akti društveno-pravnih lica.
Preporuke:
6
3
25
subota, 28 oktobar 2017 22:55
Odgovor Pravniku i Zvonimiru 3
Međutim, neke važne vrste ovih akata nisu nikad profunkcionisale (na primer društveni dogovori), jer niko nije mogao da sazna ni šta su ni koje je njihovo mesto u opštoj zbrci. Verujem da znate o kakvoj zbrci se radilo u odnosu na državno-pravni poredak koji je obezbeđen hijerarhijom pravnih akata. Organizacioni oblici države su zamenjeni društveno-političkim zajednicama i njima su konkurisale organizacije i zajednice. Radilo se o sprovođenju „odumiranja države u socijalizmu“, a genezu i razvoj tog procesa je odlično prikazao dr Jovan Đorđević sa PF BU. O preobražaju SFRJ ka ostvarenju anarhističkog modela, sugerisao je Laslo Sekelj u svojim delima. Realizacije takvog „državnog uređenja“ koje je „odumiralo“ pred „društvenim uređenjem“ samoupravnih grupa radnih ljudi i građana, organa i organizacija, DPZ i DPO osim u SFRJ nigde u svetu do tada nije bilo.
Preporuke:
8
2
26
subota, 28 oktobar 2017 22:55
Odgovor Pravniku i Zvonimiru 4
Što je najgore, sistem nalik na državno uređenje SFRJ od opština, preko pokrajina i republika do federacije je lišen pravne supstance, pošto one nisu bile organizacioni oblici države u pravnom smislu reči, iako se o njima danas govori kao o nekakvom modelu regionalizacije.
Preporuke:
7
3
27
nedelja, 29 oktobar 2017 08:11
Odgovor na odgovor Zvonimiu i pravniku
Pomenuli ste "anarhiju pravnih akata i supremaciju društvenih dogovora nad pravnim aktima, te ste naznačili da je savezni Ustav SFR Jugoslavije bio "toliko slab" da su republički Ustavi saveznih ili federalnih Republika bili po svojoj snazi iznad i jači od Ustava SFR Jugoslavije.
Navedeno se desilo tek sa donošenjem novih neusaglašenih sa Ustavom SFR Jugoslavije, republičkih Ustava tokom 1990 i 1991 godine kada su na "ruševine" ustavnog i državnog sistema SFR Jugoslavije Republike donijele Ustave kojima su sebe proglasile državama a da od saveznih nadležnosti uzimaju ili daju samo ono što im odgovara a ne što je Ustav SFRJ odredio.Prije toga Ustav SFRJ je bio jasno po pravnoj snazi iznad Ustava saveznih Republika.
Preporuke:
2
4
28
nedelja, 29 oktobar 2017 08:20
Odgovor na odgovor Zvonimiu i pravniku
Pomenuli ste "društvene dogovore" koji su navodno bili iznad svih zakona SFR Jugoslavije.To nikako nije bilo takvo, svaki društveni dogovor koji je bio osnova kolektivnog samoupravnog sporazumjevanja je morao biti u saglasnosti sa Zakonom o osnovana obligacionih odnosa iz 1978 godine, a prije njega do tada nemodifikovanom građanskom zakoniku, koji se sastojao od više građansko materijalnih zakona.Pomenuli ste nedržavne organizacije, pa to imamo i danas kao NVO, ali tada je i to kontrolisati država a ne neki strani faktori kao SOROŠ ili USAID i dr.
Preporuke:
2
4
29
nedelja, 29 oktobar 2017 10:24
"Panter" @ Odgovor na odgovor
Sistem je počivao na društvenoj svojini, institutu nepoznatom u pravnoj teoriji tako da odnosi između pojedinih privrednih subjekata,recimo banaka i OUR-a u neposrednoj proizvodnji, ili između više OUR-a u neposrednoj proizvodnji, nisu bili regulisani obligacionim pravom koje za osnov ima klasičan pojam svojine.
Preporuke:
8
2
30
nedelja, 29 oktobar 2017 10:44
Odgovor na odgovor Zvonimiu i pravniku
Peter, nije tačno unutar Zakona o osnova obligacionih odnosa jasno je pomenuti i društvena svojina ili vlasništvo,koja do ustavnih amandmana 1988 godine, i Zakona o društvenoj svojini, kada je prvi put dopuštena "privatizacija" ili prodaja društvene svojine ili vlasništva.Pre tih ustavnih i Zakonskih promjena 1988 i 1989 godine društvena svojina se nije mogla otuđiti, privatizirati ili prodati odnosno kupiti.Bili su neki izuzeci kada bi naprimjer komisija unutar preduzeća procijenila totalno amortizovanom naprimjer neki precizno sredstvo pa bi neko onda mogao za sitan novac kupiti navedeno kao otpisani društvenu stvar.
Preporuke:
2
5
31
nedelja, 29 oktobar 2017 15:10
"Panter"@ Odgovor na odgovor (1)
Vi govorite o PRIVATIZACIJI društvene svojine 1990. godine o čemu bi se moglo mnogo raspravljati ali se to ne uklapa u tekst o Kataloniji. Ja pak pominjem način na koji je ta društvena svojina funkcionisala između 1974/76. i 1990, dakle u periodu INTEGRALNOG SAMOUPRAVLjANjA koji je trajao 15 godina.
Taj period je obeležen nemogućnošću nalaženja konzistentnih rešenja za tri fundamentalna principa na kojima je sistem počivao: društvena svojina,tržište i samoupravljanje .
Veza društvena svojina-tržište je najkontroverznije pitanje teorije i prakse socijalizma.Da li je tržište (dakle robnonovčani odnosi) kompatibilno sa društvenom svojinom (dakle sinonimom socijalizma)? Na to pitanje bez odgovora u jugoslovenskom slučaju se nadovezalo pitanje (takođe bez odgovora) odnosa samoupravljanja i tržišta.
Preporuke:
7
1
32
nedelja, 29 oktobar 2017 15:12
"Panter" @ Odgovor na odgovor
Samoupravljanje je podrazumevalo autonomiju privrednih subjekata što znači donošenje odluka na bazi decentralizacije a ne na osnovu direktiva državnih organa kao u zemljama državnog socijalizma. Iz toga se izvodio zaključak da ostvarivanje samoupravnih prava u našem sistemu ne može da funkcioniše bez tržišta. Ali to je onda neminovno negiralo DRUŠTVENOST svojine i faktički podrazumevalo postojanje grupne svojine neophodne da bi preduzeća mogla da posluju u skladu sa tržišnim principima.
Rezultat ovih nerešenih (i nerešivih) pitanja je da su odnosi između privrednih subjekata bili regulisani (nejasnim) društvenim dogovorima i samoupravnim sporazumima a ne jasnim pravilima obligacionog prava. Taj period integralnog samoupravljanja ili dogovorne ekonomije, okončan je 1989. ulaskom zemlje u period reformi. Uvedene pod spoljnim pritiskom i neosmišljene, reforme su uništile privredu koja je uz određene izmene i nedogmatski pristup mogla uspešno da funkcioniše.
Preporuke:
7
1
33
nedelja, 29 oktobar 2017 17:36
Autor
"Odgovor Pravniku i Zvonimiru" pisao sam ja. nadam se da je iz sadržine odgovora jasno zašto je načelo hijerarhije pravnih akata bilo ogroman problem SFRJ i značajno ga je imati na umu, ali da je to nemoguće jasno izložiti a da se ne naruši celina teme. To potvrđuje i dalje odvijanje rasprave povodom odgovora. Naši veliki pravnici su obazrivo izbegavali da pišu o tako konfuznim temama, a naročito da zauzmu jasno stanovište o osetljivim temama koje su višeznačne.
Preporuke:
4
0
34
nedelja, 29 oktobar 2017 19:38
Bojan, Priština
Odličan analitički tekst, uostalom kao i uvek kod ovog Autora.
Svaki taj alučaj secesije ili puta ka secesiji ima svoje sličnosti ali većinu ipak čine razlike.
Vojvođanima pokušavaju da nametnu da su oni kulrno uzvišeniji deo naroda za razliku od ovih dole Srbijanaca, ali sabo se ko pali na to - to je moglo da pođe kod Crnogoraca koje su dugo trovali da su super Srbi , lepši, visočiji, pametniji nego svi drugi Srbi, ali u severnim srpakim zemljama se ta klica teško prima.
Drugo u Vojvodini žive Srbi kao i u ostatku zemlje dok su te zapadnoevropske zemlje ustvari skupine veštačkih naroda i još veštačkijih jezika koji su mahom lokalne vulgarizacije latinskog.
Katalonci su koliko sam video najbliskiji Oksitancima koji naseljavaju južnu polovinu Francuske, ali istorijski nikada nisu bili u istoj državi pa su se distancirali jedni u smeru Fran. drugi u smeru Špan...
Preporuke:
7
2
35
nedelja, 29 oktobar 2017 19:54
Zvonimir Bgd povodom diskusije 1
Prijatno sam iznenadjen sirinom i kvalitetom rasprave koja se ovde razvila. Za postovanje su pokazano znanje i argumenti sagovornika, pa i onih sa kojima nisam u svemu saglasan.
Otvoreno je nekoliko tema od kojih je svaka kompleksna i bistrili su je mnogi umovi pre nas na drzavnom nivou, politickom, pravnom, istoriografskom, filozofskom, socioloskom, kulturoloskom nivou... Naravno, ovde za tako nesto nema mesta ni vremena, pa cu pokusati sto krace.
Separatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
...Republika Srbija je demokratska država...
Ustav SFR Jugoslavije nije navodio pojam država za savezne republike.
Ali su ga republicki ustavi navodili. Npr.u ustavu SR Hrvatske ("...drzava hrvatskog, srpskog itd naroda")
Izraz "drzava" ovde nema znacenje medjunarodnog subjekta, nego clanice federacije koja se i u uporednom pravu srece pod tim nazivom.
Ostale odredbe posledica su zapocetih reformi u svim republikama. U Hrvatskoj se jos ranije uvodi VISESTRANACJE!
Preporuke:
5
0
36
nedelja, 29 oktobar 2017 20:24
Zvonimir Bgd povodom diskusije 2
Autor
"Odgovor Pravniku i Zvonimiru" pisao sam ja.
Shvatio sam, bilo je to odmah jasno.
Vi, zapravo, imate poentu i to na osnovu naknadnih uvida i zakljucaka mnogih strucnjaka u vezi sa politickim i specificnim ustavnim sistemom drzave koja je zapala u mnostvo problema. Od privrednih do ustavnih, ali joj je, po mom misljenju, doslo glave ono od cega je i rodoljubivi deo jugoslovenskih drzavljana zazirao, a to je nabujali nacional-sovinizam i istoriografski revizionizam. Bilo je tu i odjeka sirih desavanja u Evropi i svetu. Neki uzroke ovome nalaze upravo u padu ekonomije i standarda stanovnistva. Svakako da ima i toga, ali su uzroci brojniji i ticu se istorije jugoslovenskog prostora. Ovu istoriju trebalo bi imati u vidu kada se olako kritikuju resenja onih koji su je (u pokusaju) vodili (ovo posebno za kolegu "Panter"). Drustvena svojina nije imala imovinskog titulara, ali jeste bila svojina nad sredstvima za proizvodnju proizvoda koji su ulazili u trziste.
Preporuke:
4
0
37
nedelja, 29 oktobar 2017 20:41
Referendum
Jedno je barem jasno ako hoće da odbrane svoju referendum skupina odluku i volju za nezavisnošću, moraće da se odupru oružanim sredstvima protivnicima njihove volje za nezavisnošću, ako na to nisu spremni ili voljni teško da će dobiti nezavisnost.Znači oružje i brani svoju volju pa ko pobjedu u toj borbi.
Preporuke:
4
0
38
nedelja, 29 oktobar 2017 20:48
Zvonimir Bgd povodom diskusije 3
Ne moramo biti istomisljenici u vezi sa idejom, znacajem i nestankom Jugoslavije da bi se slozili makar u jednom, a to je cinjenica o multiplikovanoj slozenosti izgradnje jedne takve drzave. Cak i ako spadamo u one koji smatraju da u takav projekat nikada nije ni trebalo ulaziti. Ovakvima je mnogo lakse da aposteriori budu pametni posle svih dogadjaja i predjenih istorijskih krivina i (nepreskocenih) ambisa. U svoje vreme, Jugoslavija je delovala, ako nista drugo, a ono kao drzavnicko stvaranje VECE celine i UJEDINJENJE ne samo srpskog naroda koji ce u njoj ZAJEDNICKI ziveti i stvarati.
Kralj "Ujedinitelj" forsirao je "jugoslovenstvo" preko unitarne drzave i "troimenog naroda". Broz je to cinio ideoloskim aksiomima u koje spada i parola o "bratstvu i jedinstvu". Sve je to cak 3 puta propalo. Zaista, i danas je tesko reci koji bi to ustavni i politicki okvir odrzao TAKVU ZAJEDNICU. Nabaceno diskutujem, pokusavajuci da sagledam razloge. Spansko-katalonski primer je samo povod.
Preporuke:
5
2
39
nedelja, 29 oktobar 2017 23:33
Seljak Bezemljaš
Sviđalo se to nama ili ne Katalonija je prirodan proces.Dođe vreme da se protrese postojeći poredak pa da se vidi da li ustrojstvo može da opstane.
Uzdizanje SAD i Nemačke vodi ka Evropi regija.Za sada to nigde nema većinu.
Ako je Katalonija prirodan proces,Jugoslavija (Srbija)nije.Posle niza oslobodilačkih ratova, posle ujedinjenja sa Crnom Gorom,Sremom, Bačkom, Baranjom i Banatom (na Velikim skupštinama iza kojih su stajale male)srpskom narodu,140 godina posle Karađorđa određeno je da živi u osam država. (ASNOS novembra 1944.g.)
Nije prirodno jer je sve postignuto sredstvima "diktature proletarijata" koja je u temelju izazivanja građanskog rata.
Skoro da je besmisleno govoriti o tadašnjem USTAVU (ustavima)
Rascem normativnog i stvarnog bio je neverovatno veliki.Toliko smo navikli na to da i dan danas ne vidimo tu provaliju.
Preporuke:
7
7
40
nedelja, 29 oktobar 2017 23:34
Autor
Jedinstvenog obrasca države regija nema. Jovičićeve radove pri pisanju ovog članka nisam koristio. Koristio sam dva hrvatska izvora, jedan domaći Marko Pavlović) koji govori o Kr. Jugoslaviji kao državi regija, Ustav Španije i Statut Katalonije. Ratko Marković je s veoma obazriv s ustavno-pravnim pristupom pitanju regionalizacije. U svakoj državi je ona unutrašnje pitanje sui generis. Pokrajinski separatizam nije sui generis jer je to protivpravni akt. Protivan je kako domaćem, tako i međunarodnom pravu. To što "Kosovski slučaj" nazivaju sui generis čista je laž, i niko ne navodi u čemu je pravna sadržina tog sui generis slučaja jer je nema. Katalonski slučaj je čist kriminalni akt dela pokrajinskih vlastodržaca protiv ustavnog poretka i jednistva Španije koja je demokratska pravna država. Sem toga, otcepljenjem bi Katalonija svoje stanovništvo izvela iz EU, a već je 1500 kompanija pobeglo iz Katalonije. Zato sam to nazvao "lakomislenom umišljenošću".
Preporuke:
7
5
41
ponedeljak, 30 oktobar 2017 02:08
sizif
@Autor
Jedinstvenog obrasca države regija nema.
Koga interesuje ta priča o "državi regija" sa stanovišta Srba, trebalo bi valjda da prouči prvenstveno ustrojstvo malih evropskih nacionalnih država, sa 5-10 miliona stanovnika.
Inače Jugoslavija je bila višenacionalna država. "Država regija" je tu bila samo zamajavanje.
Da su jugoslovenski narodi normalno i ravnopravno razgraničeni, dakle uz poštovanje reciprociteta pri zaokruživanju funkcionalnih nacionalnih država, bili bi makar u prilici da na sličan način i u sličnoj meri budu zainteresovani ili nezainteresovani za Jugoslaviju. Što bi omogućilo da svi jugoslovenski narodi, sa rešenim nacionalnim pitanjem, mirno i ravnopravno pregovaraju o stepenu decentralizacije, pa i disoluciji, rukovodeći se možda prvenstveno ekonomskom logikom.
Preporuke:
3
3
42
ponedeljak, 30 oktobar 2017 19:54
.
Kompletno rukovodstvo Katalonije pobjeglo u Belgiju: Puigdemontu prijeti 30 godina zatvora zbog pobune i otpora vlastima
30. Oktobra 2017.
Cijelo smijenjeno rukovodstvo Katalonije pobjeglo je u Bruxelles, prenosi La Vanguardia. Još jedne novine sa sjedištem u Barceloni, El Periodico, ranije su napisale da je Puigdemont u belgijskog prijestolnici.
Španjolci su danas objavili da će podići optužnicu protiv cijelog katalonskog vodstva zbog pobune, što po španjolskim zakonima znači da bi Puigdemont i društvo mogli dobiti 30 godina zatvora. Još ranije, Belgija im je ponudila azil.
Španski državni tužilac Jose Manuel Maza u ponedjeljak je pozvao na dizanje optužnice protiv katalonskih lidera zbog pobune i neposluha protiv španjolskih vlasti, piše Reuters.
Osim toga, državni tužilac smatra da bi katalonske čelnike trebao optužiti i zbog nezakonitog korištenja sredstava iz budžeta.
Preporuke:
2
2
43
utorak, 31 oktobar 2017 06:19
@sizif
"Da su jugoslovenski narodi normalno i ravnopravno razgraničeni, dakle uz poštovanje reciprociteta pri zaokruživanju funkcionalnih nacionalnih država."
Jedino ostaje da napišete kako bi izgledalo to "normalno i ravnopravno" razgraničenje.
Preporuke:
1
1
44
utorak, 31 oktobar 2017 17:32
sizif
@@sizif
Jedino ostaje da napišete kako bi izgledalo to "normalno i ravnopravno" razgraničenje.
Suština je: "uz poštovanje reciprociteta pri zaokruživanju funkcionalnih nacionalnih država".
Kada je 1945. rešavano nacionalno pitanje u Jugoslaviji, u bošnjačkoj državi je ostalo oko 12 puta više Srba nego Bošnjaka u srpskoj, u hrvatskoj oko 4 puta više Srba nego obratno, i to još u pokrajini. Prema popisu 1948. u FNRJ je bilo oko 1.900.000 Srba rođenih na teritorijama NR BiH i NR Hrvatske, Bošnjaka ukupno manje od milion.
Avnojskim granicama Srbi su naterani da gledaju Jugoslaviju kao rešenje svog nacionalnog pitanja. Da se brane centralizmom konfrontirajući se sa svim ostalim. Tako su predstavljali objektivnu pretnju i za one sa kojima inače nisu imali spora.
Srbi nisu bili ništa više "rasuti" nego Bošnjaci ili Hrvati. To je bajka beogradske elite da je Jugoslavija trebala Srbima da bi "svi živeli u jednoj državi".
.jpg)
Nesto se pitam, da nije ustvari sa Kosovom Pandorina kutija namerno otvorena, pri cemu je glavni cilj ustvari bila Evropa?
U principu sve je tako slicno na jednoj strani drzavni integritet i cjelovitost teritorije a na drugoj pravo naroda na samoopredjeljenje u kojoj i kakvoj CE drzavi zivjeti.
Pravnik sam ali navedenu autorovu opservaciju nisam razumeo, pa može li neko pojasniti "šta je pisac nameravao da kaže"?
Statut Katalonije je čak ukinuo obavezu poznavanja i korišćenja španskog jezika (polovina Katalonaca primarno govori španski jezik), a zapošljavanje u upravi i sudstvu Katalonije je potom uslovljeno znanjem katalonskog jezika. Takve diskriminatorne odredbe su odraz duha umišljenosti dela Katalonaca o svojoj „visokoj kulturi“. Značajan deo Katalonaca nadahnjuje se taštinom o katalonskom prestižu, ugledu i statusu koji su iznad španskog. Umišljeni stav takvih se naročito razvio na jezičkoj različitosti[11].
Ne razumem zašto autor ovako percipira volju jednog naroda da sačuva svoj jezik? Autor ili ne poznaje činjenicu ili je zaboravlja ili namerno neće da navede da su Katalonci bili oduvek, unazad stotina godina "zaseban politički entitet", imali su svoju republiku prije svih u Evropi, čak i do vremena "terora fađšiste" Franka, koji ih je nasiljem i ubistvima predstavnika Katalonije "utopio" u Španiju.
Kastiljanci su koristili istina u celom tom periodu jugoslovensku politiku kolonizacije, tako su menjali sastav stanovništva u Andaluziji, delu Aragona(Valensija), a ima i dosta kolonista u samoj Kataloniji(i zbog toga procenat podrške nezavisnosti nikad nije mogao biti 99%).
Tako da je pre poređenje Srbija=Katalonija. I Srbija kroz ceo 20.v žrtva kolonizacija iz BiH,CG,HR,AL, koje su menjale sastav stanovništva(na gore po domaće).I kao što je nama problem KiM, tako je iz ugla Aragonaca/Katalonaca, problem sa Valensijom, Balearima, Rosilonom(u FR)...
I Franko je kao i Tito bio klerikalni diktator, tako da ne mešate Srbiju sa Španijom.
Još nešto nema imunih od separatizma.Pročitaj Ustav Republike Srbije iz 1990 godine, po tom Ustavu Republika Srbija ne samo da nije "socijalistička" već je i nezavisna i suverena u odnosu na SFR Jugoslaviju.Istina je da su Slovenija Hrvatska i BiH a nekako u to vrijeme 1991 godine Kosovo (Albanci) referendumima glasali za nezavisnost od SFR Jugoslavije a to Republika Srbija nije,ali Ustav iz 1990 je "rekao svoje".Takođe separatizam je imao i svoje lice u vidu srpskih autonomnih oblasti tokom ratova u Hrvatskoj (RSK) i Bosni i Hercegovini (RS).Sve je to seperatizam ili neko bi rekao pravo naroda na samoopredjeljenje.
Slučaj Katalonije otvorio je i pitanje u kojim bi se još europskim zemljama možda mogla dogoditi slična situacija, odnosno u kojima postoji težnja za većom autonomijom ili pak odcjepljenjem.
Guardian je analizirao u kojim bi se još europskim zemljama mogla ponoviti Katalonija odnosno gdje postoji težnja za osamostaljenjem ili pak većom autonomijom.
Kad je riječ o istočnoj Europi, prva na popisu je - Istra. Kaže, ima 208 tisuća stanovnika, odnosno 4,9 posto od ukupnog stanovništva Hrvatske.Stranka IDS želi autonomiju i decentralizaciju u cijeloj zemlji, osobito u Istri, regiji koja se proteže do Slovenije, a čije granice nisu bile jasno definirane od raspada bivše Jugoslavije 1991. godine."
Recenica je dvosmislena, nejasna.
Ako znaci ono kako sam je ja procitao, onda se moze kritikovati. Naime, sam Ustav SFRJ iz 1974. je deo korpusa pravnih akata te bivse drzave. On je, i po definiciji u svom tekstu, a i po upotrebnoj snazi i pozitivnim propisima, bio - najvisi pravni akt SFRJ.
Hijerarhija pravnih akata u SFRJ postojala je, a to se vidi, izmedju ostalog, i po tome sto ustavi federalnih jedinica (socijalistickih republika) nisu smeli biti u suprotnosti sa saveznim ustavom SFRJ.
Dakle, drzavno uredjenje nije bilo "suprotno" hijerarhiji pravnih akata po uporednom pravu.
U ostalom delu teksta nisam uocio nedoslednost, cak ga smatram strucnim i argumentovanim.
Saglasan sam sa komentarom Konstantina, jer odrazava smisao za politicku mudrost koja se tice ovog i sadasnjeg trenutka.
Autorovo poredjenje separatisticke geneze katalonskih vlasti sa slicnom u nasoj severnoj pokrajini ima osnova. S tim sto se radi o 2 razlicite vrste autonomije, sto i autor svakako dobro zna. Ali, s obzirom da su u oba slucaja secesionizmi nelegalni i nemaju osnova u ustavu i zakonu, poredjenje je u tom domenu na mestu.
Polozaj Republike Srpske u BiH ne moze se porediti sa pomenutim autonomijama. BiH zapravo nema (savezni) ustav, tj. to je nedovrseni provizorijum nastao kao labava drzavnost definisana Dejtonskim sporazumom, a kao nametnuti kompromis 3 naroda u 2 tzv."entiteta". TO je pravi primer necega cega nigde u svetu nema u takvom obliku. Tu je svaka mogucnost otvorena...
Srpska je entitet, a Katalonija je autonomna pokrajina. Entitet je više od federalne jedinice. Poređenje Srpske sa Katalonijom koja je autonomija vodi poricanju prava Srpske na samostalnost.
Katalonija i Republika Srpska su itekako uporedive po onome šta imaju u svojoj nadležnosti, ma kako se koji politićki entitet nazivao, pokrajina, regija, entitet, republika ilikako već, jer obje imaju isti ili gotovo identičan stepen političke autonomije, svoju pokrajinsku/entitetsku policiju, obje imaju pravo naroda na samoopredjeljenje koje se osporava kako od većine "međunarodnih" činilaca / faktora, tako i unutar države / ili državne zajednice (kako koje kome draže ili se čini bliže) i obje za svoju nezavisnost očigledno će morati uložiti dosta napora a nisu isključene ni vojne opcije u samoodbrani kao odgovor na referendumsku volju naroda na nezavisnost i samoopredjeljenje. Pozcija Republike Srpske i Katalonije ima itekako svoje sličnosti.
D Poređenje Srpske sa Katalonijom koja je autonomija vodi poricanju prava Srpske na samostalnost.
Ne "trpajte mi" nešto što nisam napisao, po načelu prava naroda na samoopredjeljenje Republika Srpska i srpski narod imaju pravo na samostalnost, nezavisnost i odluku u kojoj i kakvoj državi žele da žive, pa i da se udruže sa Republikom Srbijom, ali činjenice su takve da to pravo ne osporavam ja, niti ga ja zabranjujem već ga "osporava" iskustvo rata od 1992 do 1995.godine, a ne treba zaboraviti da se i u ratu Republika Srpska borila za svoju samostalnosti i ujedinjenje sa Srbijom a ne za "Dejtonsku Bosnu i Hercegovinu", osporava joj velika većina "međunarodnog faktora" i ono što neko "tumači" kao pravo države Bosne i Hercegovine na cjelovitost i teritorijalni integritet i zašto navodi da će braniti i silom, baš kao što se isto može očekivati i od centralne vlasti Španije da učini u odbrani svoje teritorije,.
Veoma me cudi da ovakav komentar dobija vise pozitivnih ocena.
Prava i dužnosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ima po ovom Ustavu, a koji se prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivaće se u skladu sa saveznim ustavom.
Kad se aktima organa federacije ili aktima organa druge republike, protivno pravima i dužnostima koje ona ima po Ustavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, narušava ravnopravnost Republike Srbije ili se na drugi način ugrožavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbeđena kompenzacija, republički organi donose akte radi zaštite interesa Republike Srbije.
U cemu je ovde Srbija " nezavisna i suverena u odnosu na SFRJ"?
Pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u secesionistickim republikama nije 'separatizam', nego legitiman akt ocuvanja drzavnosti u uslovima razbijanja Jugoslavije.
Ovde kao da se opet otela omaskom napisana nejasna recenica ("O suprotnosti hijerarhiji ..."?).
Nisam strucnjak za ustavno pravo, pa cu nacelno biti spreman da prihvatim Vase stavove.
Kao nestrucnjaku dozvolite mi da primetim kako u udzbeniku za Ustavno pravo prof.Jovana Djordjevica, kao i u nekim radovima profesora Miodraga Jovicica, pa i Pavla Nikolica, nisam pronasao nesto sto bi podupiralo tezu "O suprotnosti hijerarhiji pravnih akata u SFRJ". Naprotiv, govori se o sistemu zastite ustavnosti i zakonitosti koji polazi od hijerarhijske vaznosti pojedinih pravnih akata. Inace, poznato mi je da je postojala nedorecenost po pitanju sankcionisanja povreda ustavnosti.
Mozda nisam dobro tumacio.
Ipak, priznajem da nisam citao tekstove Aleksandra Fire iako znam da je bio jedan od najcenjenijih strucnjaka, potom i sudija Ustavnog suda Jugoslavije.
@ Seperatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:
a) suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i
odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;
TO je po Ustavu SFR Jugosalvije bilo isključiva nadležnost SFR JUgoslavije.
Član 1.
Republika Srbija je demokratska država...
Ustav SFR Jugoslavije nije navodio pojam država za savezne republike.
Član 5.
Republika Srbija ima grb, zastavu i himnu. Himna je po Ustavu SFR Jugoslavije bila jedna jedinstvena SFR Jugoslavije a savezne republike nisu imale druge himne utvrđene u svojim ustavima.
Član 50.
Jamči se pravo azila stranom državljaninu i licu bez državljanstva. To je bilo u isključivoj nadležnosti SFR Jugoslavije kao države.
Član. 51.
Odbrana Republike Srbije je pravo i dužnost svakog građanina. Odbrana je bila u isključivoj nadležnosti SFR Jugoslavije.
Naravno, pravo na samoopredjeljenje ali neko je to nazivao i kao seperatizam, ja samo navodim "dvije strane medalje", srpsku stranu kao pravo na samoopredjeljenje naroda a drug su to nazivali seperatizmom.Upravo kao i u Kataloniji što neko misli ko Srbi a neko ko oni drugi neSrbi.
Navedeno se desilo tek sa donošenjem novih neusaglašenih sa Ustavom SFR Jugoslavije, republičkih Ustava tokom 1990 i 1991 godine kada su na "ruševine" ustavnog i državnog sistema SFR Jugoslavije Republike donijele Ustave kojima su sebe proglasile državama a da od saveznih nadležnosti uzimaju ili daju samo ono što im odgovara a ne što je Ustav SFRJ odredio.Prije toga Ustav SFRJ je bio jasno po pravnoj snazi iznad Ustava saveznih Republika.
Taj period je obeležen nemogućnošću nalaženja konzistentnih rešenja za tri fundamentalna principa na kojima je sistem počivao: društvena svojina,tržište i samoupravljanje .
Veza društvena svojina-tržište je najkontroverznije pitanje teorije i prakse socijalizma.Da li je tržište (dakle robnonovčani odnosi) kompatibilno sa društvenom svojinom (dakle sinonimom socijalizma)? Na to pitanje bez odgovora u jugoslovenskom slučaju se nadovezalo pitanje (takođe bez odgovora) odnosa samoupravljanja i tržišta.
Rezultat ovih nerešenih (i nerešivih) pitanja je da su odnosi između privrednih subjekata bili regulisani (nejasnim) društvenim dogovorima i samoupravnim sporazumima a ne jasnim pravilima obligacionog prava. Taj period integralnog samoupravljanja ili dogovorne ekonomije, okončan je 1989. ulaskom zemlje u period reformi. Uvedene pod spoljnim pritiskom i neosmišljene, reforme su uništile privredu koja je uz određene izmene i nedogmatski pristup mogla uspešno da funkcioniše.
Svaki taj alučaj secesije ili puta ka secesiji ima svoje sličnosti ali većinu ipak čine razlike.
Vojvođanima pokušavaju da nametnu da su oni kulrno uzvišeniji deo naroda za razliku od ovih dole Srbijanaca, ali sabo se ko pali na to - to je moglo da pođe kod Crnogoraca koje su dugo trovali da su super Srbi , lepši, visočiji, pametniji nego svi drugi Srbi, ali u severnim srpakim zemljama se ta klica teško prima.
Drugo u Vojvodini žive Srbi kao i u ostatku zemlje dok su te zapadnoevropske zemlje ustvari skupine veštačkih naroda i još veštačkijih jezika koji su mahom lokalne vulgarizacije latinskog.
Katalonci su koliko sam video najbliskiji Oksitancima koji naseljavaju južnu polovinu Francuske, ali istorijski nikada nisu bili u istoj državi pa su se distancirali jedni u smeru Fran. drugi u smeru Špan...
Otvoreno je nekoliko tema od kojih je svaka kompleksna i bistrili su je mnogi umovi pre nas na drzavnom nivou, politickom, pravnom, istoriografskom, filozofskom, socioloskom, kulturoloskom nivou... Naravno, ovde za tako nesto nema mesta ni vremena, pa cu pokusati sto krace.
Separatizam ili pravo naroda na samoopredjeljenje
...Republika Srbija je demokratska država...
Ustav SFR Jugoslavije nije navodio pojam država za savezne republike.
Ali su ga republicki ustavi navodili. Npr.u ustavu SR Hrvatske ("...drzava hrvatskog, srpskog itd naroda")
Izraz "drzava" ovde nema znacenje medjunarodnog subjekta, nego clanice federacije koja se i u uporednom pravu srece pod tim nazivom.
Ostale odredbe posledica su zapocetih reformi u svim republikama. U Hrvatskoj se jos ranije uvodi VISESTRANACJE!
Autor
"Odgovor Pravniku i Zvonimiru" pisao sam ja.
Shvatio sam, bilo je to odmah jasno.
Vi, zapravo, imate poentu i to na osnovu naknadnih uvida i zakljucaka mnogih strucnjaka u vezi sa politickim i specificnim ustavnim sistemom drzave koja je zapala u mnostvo problema. Od privrednih do ustavnih, ali joj je, po mom misljenju, doslo glave ono od cega je i rodoljubivi deo jugoslovenskih drzavljana zazirao, a to je nabujali nacional-sovinizam i istoriografski revizionizam. Bilo je tu i odjeka sirih desavanja u Evropi i svetu. Neki uzroke ovome nalaze upravo u padu ekonomije i standarda stanovnistva. Svakako da ima i toga, ali su uzroci brojniji i ticu se istorije jugoslovenskog prostora. Ovu istoriju trebalo bi imati u vidu kada se olako kritikuju resenja onih koji su je (u pokusaju) vodili (ovo posebno za kolegu "Panter"). Drustvena svojina nije imala imovinskog titulara, ali jeste bila svojina nad sredstvima za proizvodnju proizvoda koji su ulazili u trziste.
Kralj "Ujedinitelj" forsirao je "jugoslovenstvo" preko unitarne drzave i "troimenog naroda". Broz je to cinio ideoloskim aksiomima u koje spada i parola o "bratstvu i jedinstvu". Sve je to cak 3 puta propalo. Zaista, i danas je tesko reci koji bi to ustavni i politicki okvir odrzao TAKVU ZAJEDNICU. Nabaceno diskutujem, pokusavajuci da sagledam razloge. Spansko-katalonski primer je samo povod.
Uzdizanje SAD i Nemačke vodi ka Evropi regija.Za sada to nigde nema većinu.
Ako je Katalonija prirodan proces,Jugoslavija (Srbija)nije.Posle niza oslobodilačkih ratova, posle ujedinjenja sa Crnom Gorom,Sremom, Bačkom, Baranjom i Banatom (na Velikim skupštinama iza kojih su stajale male)srpskom narodu,140 godina posle Karađorđa određeno je da živi u osam država. (ASNOS novembra 1944.g.)
Nije prirodno jer je sve postignuto sredstvima "diktature proletarijata" koja je u temelju izazivanja građanskog rata.
Skoro da je besmisleno govoriti o tadašnjem USTAVU (ustavima)
Rascem normativnog i stvarnog bio je neverovatno veliki.Toliko smo navikli na to da i dan danas ne vidimo tu provaliju.
Koga interesuje ta priča o "državi regija" sa stanovišta Srba, trebalo bi valjda da prouči prvenstveno ustrojstvo malih evropskih nacionalnih država, sa 5-10 miliona stanovnika.
Inače Jugoslavija je bila višenacionalna država. "Država regija" je tu bila samo zamajavanje.
Da su jugoslovenski narodi normalno i ravnopravno razgraničeni, dakle uz poštovanje reciprociteta pri zaokruživanju funkcionalnih nacionalnih država, bili bi makar u prilici da na sličan način i u sličnoj meri budu zainteresovani ili nezainteresovani za Jugoslaviju. Što bi omogućilo da svi jugoslovenski narodi, sa rešenim nacionalnim pitanjem, mirno i ravnopravno pregovaraju o stepenu decentralizacije, pa i disoluciji, rukovodeći se možda prvenstveno ekonomskom logikom.
30. Oktobra 2017.
Cijelo smijenjeno rukovodstvo Katalonije pobjeglo je u Bruxelles, prenosi La Vanguardia. Još jedne novine sa sjedištem u Barceloni, El Periodico, ranije su napisale da je Puigdemont u belgijskog prijestolnici.
Španjolci su danas objavili da će podići optužnicu protiv cijelog katalonskog vodstva zbog pobune, što po španjolskim zakonima znači da bi Puigdemont i društvo mogli dobiti 30 godina zatvora. Još ranije, Belgija im je ponudila azil.
Španski državni tužilac Jose Manuel Maza u ponedjeljak je pozvao na dizanje optužnice protiv katalonskih lidera zbog pobune i neposluha protiv španjolskih vlasti, piše Reuters.
Osim toga, državni tužilac smatra da bi katalonske čelnike trebao optužiti i zbog nezakonitog korištenja sredstava iz budžeta.
Jedino ostaje da napišete kako bi izgledalo to "normalno i ravnopravno" razgraničenje.
Suština je: "uz poštovanje reciprociteta pri zaokruživanju funkcionalnih nacionalnih država".
Kada je 1945. rešavano nacionalno pitanje u Jugoslaviji, u bošnjačkoj državi je ostalo oko 12 puta više Srba nego Bošnjaka u srpskoj, u hrvatskoj oko 4 puta više Srba nego obratno, i to još u pokrajini. Prema popisu 1948. u FNRJ je bilo oko 1.900.000 Srba rođenih na teritorijama NR BiH i NR Hrvatske, Bošnjaka ukupno manje od milion.
Avnojskim granicama Srbi su naterani da gledaju Jugoslaviju kao rešenje svog nacionalnog pitanja. Da se brane centralizmom konfrontirajući se sa svim ostalim. Tako su predstavljali objektivnu pretnju i za one sa kojima inače nisu imali spora.
Srbi nisu bili ništa više "rasuti" nego Bošnjaci ili Hrvati. To je bajka beogradske elite da je Jugoslavija trebala Srbima da bi "svi živeli u jednoj državi".
Nemačka mapa, Jugoslavija 1940.
http://bit.ly/1qJhGBm